Teorijska obuka u auto škola – da li je dosadna i kako izgleda

Polaganje vozačkog ispita najčešće se shvata i kao jedan vid ispita zrelosti budući da
sticanje dozvole donosi veliku samostalnost u životu. Naravno da sa vozačkom dozvolom
ne zavisite od starijih u odlascima i dolascima, samostalno možete da odete na željene
destinacije bez da morate da se prilagođavate redovima vožnje gradskog saobraćaja,
vozova, turističkih agencija ili slično.

Pomisao na ovaj, zaista ne mali vid samostalnosti koji donosi dobar deo slobode i
mogućnosti organizacije života na nov način jeste nešto što može i te kako probuditi želju
za savladavanjem znanja i veština upravljanje vozilom.

No kako sve zastane onog momenta kada se pomisli da je auto škola samo još jedna u nizu
obaveza, pored školskih, ili radnih, i pri tome morate proći ponovo kroz učionicu, poligon,
gradsku vožnju i finalni ispit, onda je normalno da entuzijazam u jednom delu nestane, i u
startu sve počne da liči na smaranje.

Dobar plan je keva

Većina nas ima ustaljen način života, ono – ustajanje, obaveza u vidu škole, predavanja na
fakultetima ili posao, potom slobodno vreme koje nekome ispunjava hobi, sport, druženje,
izlasci, kao i nastavak obaveza: domaći zadaci, ispiti, porodica i slično.

Ako se na to dodaju obaveze oko sticanje znanja za polaganja vozačkog znači da deo
slobodnog vremena mora da se koriguje, ili reorganizuje. Upis u auto školu donosi nove
obaveze, to je sigurno, ali postoji način da se dobrim planom nekoliko meseci života ne
pretvori u gust raspored moranja.

Najprirodnije je da se u auto školu upišemo u periodu kada smo najmanje opterećeni
redovnom školom, ispitima, poslom ili nekim drugim životnim situacijama.

No, i u ovom okolnostima, ali i onda kada ne može drugačije, pohađanje obuke u auto
školi može se postaviti i na način da bude “jedva čekanje”a ne kao obaveza na koju „jao,
baš sad moram…”

Kako da nam obaveze u auto školi budu u rangu dobrog provoda

Ako smo već odabrali auto školu, i obavili formalnosti oko upisa, uzeli plan obaveza,
sledeće je i da ih sprovedemo. Za one kojima je način savladavanja obuke do dobijanja
vozačke dozvole, ovakav kakavi jeste i mora da bude, samo još jedna dosadna obaveza,
predlog je: promeniti način pristupa!.

Na prvom mestu – idemo u novi prostor, upoznaćemo nove ljude i naučiti nešto novo!
Auto škole se trude da prostorije u kojima kandidati pohađaju teorijsku nastavu budu
komforne, a to u startu znači prijatan boravak. Jeste da ćemo sedeti na časovima, ali
imamo i pauzu na kojoj možemo da upoznamo svoju “klasu”.

Ništa lepše nego upoznavanje novih ljudi! Dok zapamtimo imena i iz kog dela grada ili
mesta ko dolazi, već je prošao prvi dan. Predavača, naravno, možemo ogovarati već
narednih nekoliko časova.

Naći ćemo, s novim društvom, teme koje se tiču našeg novog autoriteta: preglasan je, ili ga
jedva čujemo u zadnjem redu, čuli smo za njega da je strog, ili da “više traži znakove nego
propise, rekao mi lik čija je sestra baš kod njega učila”.

Već trećeg dana neko će ispričati neki vic, a četvrtog možda možemo zajedno na piće posle
“škole”. Uz sve ovo, imamo i jednu zajedničku, svežu temu- saobraćaj i upravljanje
vozilom o kojoj možemo nebavezno da diskutujemo.

Neformalno učenje ima svoje efekte, samo ga treba “uvesti u red” , a za to su zaduženi
predavači i instruktori na časovima.

Teorija ne mora da bude smor

Propisi, pravila, znakovi, prva pomoć… časovi, priručnik, testovi.., i na sam pregled onoga
što moramo da “sazvaćemo” zvuči kao da nas čeka smaranje. No, da li je tako?!

Ako sve to što moramo da naučimo shvatimo kao jedan novi jezik koji ćemo savladati,
uz jako malo bubanja, a više usvajanjem i kombinovanjem simbola, onda, u startu, može
da bude vrlo interesantno. A saobraćajni propisi, pravila o bezbednosti znakovi, kao deo
teorije, i jesu jedan novi jezik kojim komuniciramo sa ostalim učesnicima u saobraćaju.

Na najsloženijem zadatku – rešavanju prava prvenstva u rasksnicima, zapravo treba da
poznajemo saobraćajne reči – vertikalnu i horizontalnu signalizaciju i onda ceo problem
postane vrlo jednostavan – razumećemo se sa svim ostalim koji se u datom trenutku nađu
na istom mestu.

U principu, ako naučimo sve to što se od nas traži na časovima teorije spremni smo da se
razumemo sa svim narodima na svetu. To znači da treba da savladamo samo još jedan
izazov da bi prešli na najviši level – postali građani sveta koji će se jednako dobro snaći i
na putevima u Mongoliji, Americi, Obali Slonovače ili Haitiju!

Za ovo – izazov savladavanja teorije od obaveznih 40 časova i nije nekakav problem, a
najmanje- smaranje.