AUto saveti

Auto trza u vožnji: uzroci, simptomi i najbolje rešenje za srpske vozače

Kada vozač primeti da auto trza u vožnji, prva sumnja obično pada na kvalitet goriva. I to nije slučajno. Na domaćem tržištu goriva, gde se ponekad javljaju oscilacije u kvalitetu, nečistoće i kondenzovana voda u rezervoaru mogu dovesti do nepravilnog rada motora. Loše gorivo izaziva prekide u sagorevanju, zbog čega motor čas prima više, čas manje goriva, pa auto reaguje trzajima prilikom ubrzavanja ili održavanja konstantne brzine.

Simptomi problema sa gorivom mogu biti raznoliki: teško paljenje, pad snage, kolebanje obrtaja, ali i povećana potrošnja. Kod dizelaša, dodatni problem predstavlja parafinisanje goriva tokom zime, što može izazvati nepravilno sagorevanje i povremene trzaje pri vožnji. Kod benzinaca, loše gorivo može oštetiti lambda sondu ili začepiti dizne, što dovodi do poremećaja u radu celog sistema ubrizgavanja.

Srpski vozači često ignorišu prve simptome, jer se vozilo i dalje „nekako vozi“. Ali to je greška. Dugotrajna vožnja sa lošim gorivom može izazvati ozbiljnije kvarove. Najsigurnija preporuka je sipanje goriva na proverenim pumpama, čišćenje sistema ubrizgavanja i povremeno korišćenje aditiva za gorivo. Kada se motor „umiri“ posle kvalitetnog goriva, jasno se vidi koliko pravilno sagorevanje utiče na stabilnu vožnju.

Zaprljene ili oštećene dizne kao čest uzrok trzanja

Moderna vozila koriste precizne dizne koje u milisekundama ubrizgavaju tačno određenu količinu goriva. Kada se dizna zaprlja, poremeti se odnos smeše vazduha i goriva, što dovodi do nepravilnog rada motora i karakterističnog trzanja. Zaprljene dizne su naročito česte kod vozača koji prave kratke gradske relacije, jer se motor nikada potpuno ne zagreje i ne dostigne optimalne uslove rada.

Trzanje zbog dizni obično se najpre pojavljuje pri naglom pritisku na gas. Auto „zamisli“, zatim naglo krene, a vozač oseća prekid u ubrzanju. Kod dizel motora simptomi mogu biti još primetniji, jer visok pritisak ubrizgavanja zahteva savršeno čiste dizne. Oštećene dizne takođe mogu izazvati lupkanje u radu motora, povećanu potrošnju i crni dim iz auspuha.

Rešenje je profesionalno čišćenje ultrazvukom ili zamena dizni. Na srpskom tržištu postoji razlika u kvalitetu servisa, pa je važno birati radionice sa dobrim referencama. Redovno održavanje i korišćenje kvalitetnog goriva može drastično smanjiti pojavnost ovog problema.

Problemi sa bobinom ili kablovima svećica kod benzinaca

Kod benzinskih motora, jedan od najčešćih uzroka trzanja je kvar na sistemu paljenja – posebno bobina, kablovi svećica ili same svećice. Bobina ima zadatak da pojača napon i dovede iskru do svećice. Kada bobina oslabi, varnica postaje nepravilna, a motor gubi paljenje na jednom ili više cilindara. Tada auto trza, vibrira ili trese prilikom vožnje ili ubrzavanja.

Najčešće se simptomi javljaju pri nižim obrtajima, kada motor traži stabilnu i jaku iskru. Ako je problem u svećici, situacija je veoma slična: preskakanje varnice, nepravilna smesa, trzanje i pad snage. Kablovi svećica mogu oksidirati, posebno po kiši ili u uslovima visoke vlage. Tada se javlja karakteristično podrhtavanje dok motor radi u mestu.

U Srbiji je ovo jedan od najjeftinijih kvarova, ali se često ignoriše dok auto ne počne ozbiljno da „štuca“. Preporučuje se zamena svećica na svakih 30.000–60.000 km, dok se bobine menjaju tek kada pokažu prve znake slabosti. Pravovremena intervencija sprečava oštećenje katalizatora, što je mnogo skuplji kvar.

Kvarovi na pumpi za gorivo i filtrima goriva

Kada pumpa za gorivo oslabi, motor jednostavno ne dobija stabilan pritisak i odgovarajuću količinu goriva, pa dolazi do trzanja, naročito pri većem opterećenju – recimo, prilikom preticanja ili vožnje uzbrdo. U ekstremnim slučajevima auto može naglo ostati bez snage, a zatim ponovo povratiti rad, što je opasno i za vozača i za ostale učesnike na putu.

Filter goriva takođe igra veliku ulogu. Ako je zapušen, pumpa mora da radi „bolje nego što može“, što dovodi do njenog pregrevanja i ubrzanog trošenja. Na starijim automobilima česta je pojava da se filter nikada ne menja, pa auto trza zbog nakupljenih nečistoća.

Rešenje je zamena filtera i provera pritiska pumpe. Zanimljivo je da kod srpskih vozača ovaj kvar najčešće nastupa u periodu velikih vrućina, jer se pumpa nalazi u rezervoaru i trpi visoke temperature. Pravovremena zamena filtera jednom godišnje može sprečiti ozbiljne probleme.

Problemi sa EGR ventilom kod dizelaša

EGR ventil vraća deo izduvnih gasova u usisnu granu kako bi smanjio emisije. Međutim, u realnim uslovima vožnje, posebno na našim putevima, EGR ventil se brzo zaprlja čađi. Kada se zaglavi u otvorenom ili zatvorenom položaju, motor gubi optimalni protok vazduha, a rezultat je trzanje, pad snage i veliki porast potrošnje.

Najčešće se simptomi javljaju pri ubrzanju iz nižih obrtaja, kada motor treba da primi više vazduha. Ako EGR ne reaguje kako treba, dobijate nepravilan rad i povremene prekide u sagorevanju. Dizelaši su posebno osetljivi na ovo, i mnogi vozači greškom misle da je kvar na turbini.

Rešenje je čišćenje EGR ventila ili njegovo isključivanje (gde je zakonski dozvoljeno). Moderni automobili imaju elektronski kontrolisane EGR ventile, koji su osetljiviji i zahtevaju kvalitetnu dijagnostiku. U Srbiji se na ovaj kvar često nailazi kod vozila sa većom kilometražom i kod gradske vožnje.

Turbina kao izvor trzanja kod modernih dizela

Ako se auto trza u vožnji i pri tome se čuje zviždanje ili gubitak pritiska, moguće je da turbina ne radi kako treba. Najčešći uzrok je problem sa vakum crevima, geometrijom turbine ili MAF senzorom koji meri količinu vazduha. Turbina može raditi povremeno – čas dobro, čas loše – pa motor reaguje trzajima.

Vozači često misle da je turbina skupa za popravku, ali istina je da 70% kvarova zapravo dolazi od pomoćne opreme: creva, elektroventila, senzora ili izduvnih spojeva. Samo 30% kvarova zahteva reparaciju turbine.

U realnosti, trzanje zbog turbine najviše se oseća pri prelasku iz nižih u više obrtaje, posebno iz 1.800 u 2.500 rpm kod dizelaša. Ako se uz to pali lampica „check engine“, najbolje je obaviti dijagnostiku što pre.

Elektronika, senzori i ECU kao skriveni uzroci trzanja

Savremeni automobili imaju veliki broj senzora: MAF, MAP, TPS, lambda, senzor radilice, senzor bregaste, knock senzor… Kvar bilo kog od njih može dovesti do trzanja i nestabilnog rada motora. Problem je što senzor često ne otkaže potpuno, već povremeno šalje pogrešne podatke, pa auto radi nepredvidivo.

Tipičan simptom kvara senzora radilice je naglo gašenje pri leru, dok kvar TPS senzora (položaj gasa) dovodi do trzaja pri svakom dodavanju gasa. Kod vozila sa većom kilometražom, oksidacija konektora je takođe čest problem.

Rešenje je dijagnostika i zamena neispravnog senzora. Na srpskom tržištu postoje kvalitetni zamenski senzori, ali je za važne delove ipak bolje izabrati original.

Mehanički problemi: kvačilo, dvomaseni zamajac i menjač

Mehanički problemi takođe mogu izazvati trzanje. Dvomaseni zamajac je najpoznatiji i jedan je od „glavobolja“ modernih dizelaša. Kada zamajac krene da popušta, vozač oseti vibracije, udaranje i trzaje pri kretanju iz mesta ili pri promeni brzina.

Kvačilo koje proklizava takođe može izazvati nepravilno ubrzavanje. Ako obrtaji skaču, a brzina ne raste proporcionalno, kvar je vrlo jasan. Kod automatskih menjača trzanje je često posledica nedostatka ili lošeg ulja u menjaču, što se lako rešava redovnim servisom.

Vozači u Srbiji često misle da zamajac „mora da traje zauvek“, ali to nije tačno. Njegov radni vek je između 150.000 i 250.000 km, zavisno od stilova vožnje.

Trzanje automobila zbog zaprljenog usisa i DPF filtera

Zaprljen usis, nakupljena čađ i zapušen DPF filter mogu izazvati gušenje motora i trzanje pri ubrzanju. Ovo je posebno izraženo na dizel motorima koji se voze samo u gradu, jer se DPF ne uspe regenerisati. Auto tada prelazi u „safe mode“, gubi snagu i radi neujednačeno.

Simptomi uključuju:

teško ubrzavanje
trzanje pri prelasku 2.000 rpm
dim iz auspuha
povećanu potrošnju

Rešenje je profesionalno čišćenje DPF-a, vožnja na otvorenom putu radi regeneracije i povremeno čišćenje usisnog sistema. Na domaćem tržištu sve više servisa radi ovu uslugu kvalitetno i bez skidanja DPF-a.

Kada obavezno otići u servis i kako sprečiti trzanje u budućnosti

Ako auto trza u vožnji i to se ponavlja, najbolje je uraditi dijagnostiku i pregled sistema goriva, paljenja i elektronike. Vožnja sa simptomima može izazvati skuplje kvarove – od katalizatora, preko turbine, do kompletnog motora. Preventivno održavanje donosi najveću uštedu.

Za srpske uslove vožnje najvažnije je: